Za Božić nikad nisi sam
Začuje se zvuk telefona. Dječak se javi.
JAKOV:
OVDJE JAKOV. IZVOLITE!
MAMA! DA, DOBRO SAM. AHA….HM….DOBRO.
BAKA JE OTIŠLA PO SVJEŽE VOĆE.
NAGOVORIO SAM JU DA NAPRAVI MOJ NAJDRAŽI KOLAČ.
ZNAŠ BAKU….NIJE NJOJ TEŠKO.
KAKO JE TATA?
NEĆETE NA VRIJEME DOPUTOVATI????
ZAŠTO??? DA …ZNAM.
JAKO MI JE ŽAO....
BOŽIĆ BEZ VAS NEĆE BITI PRAVI.
DOBRO MAMA.
ČUJEMO SE JOŠ POSLIJE. BOOK.
Jakov spušta slušalicu.
Gunđa sam sebi u bradu.
ZA SVE JE KRIV TAJ SNIJEG. UVIJEK SAM GA VOLIO,
A VIDI ŠTO MI JE SADA NAPRAVIO. UH!
(ljutito lupi nogom o pod).
Jakov s ljutito prekriženim rukama gleda kroz prozor,
a vani u taj čas počne padati snijeg.
JAKOV: KRASNO! SADA ĆE JOŠ I TU PADATI!
(ljutito).
Jakov i dalje gleda kroz prozor kako pahuljice padaju.
Tako gledajući nasloni se na okvir i zaspe.
Dok pahuljice još padaju trčeći uokrug,
na sceni se pojave pahuljice.
MIA:DRAGE MOJE PRIJATELJICE, JESTE LI ČULE?
JESTE LI ČULE? (viče)
ENA: NIŠTA TI JA DRAGA MOJA NISAM ČULA.
OD KADA SMO SE NAŠLE U ONOJ GADNOJ OLUJI
JOŠ UVIJEK MI JEZAČEPLJENO UHO!
ČUJEM SAMO TEBE KAD SE TAKO DEREŠ.
MIA: (svadljivo) PA MORAM SE DERATI KAD SI GLUHA!
LUCIJA: DJEVOJKE…..DJEVOJKE…ŠTO JE TO?
PA NEĆETE SE VALJDA POSVAĐATI
KAO ONE DVIJE KAPLJICE NEKU VEČER.
UPROPASTILE SU CIJELU KIŠU.
I TO ZBOG JEDNOG OBIČNOG PLJUSKA KOJI IH NIJE HTIO.
PIH!
JOSIPA:(sanjalački)MORA SE PRIZNATI DA JE BIO JAKO ZGODAN!!
LUCIJA: DA, DA….BAŠ JE TO SADA VAŽNO.
ZAŠTO SMO MI ZAPRAVO BAŠ TU PALE?
MIA: ZAR NI TI NISI ČULA? NEČUVENO.
PERE LI TKO OD VAS UŠI?
JOSIPA: JA SAM BAŠ NAMJERAVALA NEKI DAN.
ALI BAŠ JE POČELA ONA KRASNA MEKSIČKA SERIJA.
ENA: JE...I JA SAM JE GLEDALA….
LUCIJA: JA JOŠ NISAM ČULA ZAŠTO SMO MI OVDJE PALE?
ZAR NISMO MOGLE NEGDJE NA BREŽULJAK?!
OVDJE ĆE NAS ODMAH PREGAZITI.
MIA:DJEVOJKE, DJEVOJKE.
ZNAČI JEDINO JA SAM ČULA JAKOVA.
LUCIJA: JAKOVA?
ČUDNO, GLEDALA SAM SVAKU EPIZODU,
ALI ZA NJEGA JOŠ NISAM ČULA.
DA NISAM NEKU EPIZODU IPAK PRESKOČILA?
MIA: MA NE! JAKOV JE DJEČAK KOJA STANUJE U OVOJ KUĆI.
ZBOG NJEGA SMO SE BAŠ OVDJE SPUSTILE.
POSLUŠAJTE.
JAKOV JE DJEČAK ČIJI SU SE RODITELJI ZA BADNJU VEČER
TREBALI VRATITI SA PUTA, ALI ZRAKOPLOVI NE LETE ZBOG
VELIKE SNJEŽNE OLUJE. JAKO JE TUŽAN.
LUCIJA:TO JE VEĆ PROBLEM.
TREBALE BISMO NEŠTO UČINITI DA GA RAZVESELIMO.
ENA:I ŠTO SADA? VRATITI SE NE MOŽEMO.
SNIJEG BI SE STRAŠNO NALJUTIO.
JOSIPA:O,DA. JA SAM ZBRISALA KADA SMO UČILI STRANE SVIJETA.
SKORO JE POZELENIO OD MUKE.
MIA:ZNAM!! NAPRAVIMO MU SNJEGOVIĆA.
KADA SE PROBUDI LIJEPO ĆE SE IZNENADITI.
ENA: MOŽE! CURE…NA POSAO!
-pahuljice se skupe na pozornici u jednu grupicu
te s poda dignu od kartona napravljenog snjegovića.
-Jakov se budi i proteže.
JAKOV: MALO SAM ZASPAO. NEKA.
IONAKO MI JE STRAŠNO DOSADNO.
ETO, I SNJIJEG JE PRESTAO PADATI.
ŠTO……?
Jakov se zagleda začuđeno kroz prozor i spazi snjegovića.
JAKOV: OVO MORAM POGLEDATI.
Stavi kapu, šal i rukavice i izađe ispred kuće.
JAKOV: OTKUDA SI SE TI STVORIO?
MOGAO BIH SE OKLADITI DA MALO PRIJE NISI BIO TU.
Nailaze Ivan, Marino, Mak,Teo, Luka, Antonio, Mihael i Andrija
IVAN:BOK JAKOVE. LIJEPOG SI SNJEŠKA NAPRAVIO.
JAKOV: NISAM. SAMO SE OVDJE STVORIO.
MENI NIJE NI DO SNIJEGA NI SNJEGOVIĆA.
ANTONIO:NEMOJ TAKO.JA BAŠ VOLIM SNIJEG.
SJEĆAŠ LI SE KAKO SMO SE JUČER DOBRO ZABAVILI?
GRUDALI SMO SE…
MAK: DA, GRUDALI SMO SE, I …I…..
MARINO: AHA! ŠTO ZAMUCKUJEŠ?
MAK:I TI BI ZAMUCKIVAO DA SI ČUO TETU MARTU KAKO VIČE.
TEO:DA. ONA ME NE ČUDI. ALI STRIČEK ŠTEF…
ONAKO VIKATI!? IPAK SMO MI NEKI SUSJEDI.
ANTONIO: PA NIJE VALJDA JEDAN PROZOR TOLIKO BITAN?
LUKA: EEE, DEČKI, PRIPAZITE DRUGI PUT.
IVAN: PRAVI SE NAŠAO.
PRIPAZI TI S PETARDAMA.
ZNAŠ KOLIKO JE TO OPASNO.
MARINO: ZNA…ZNA…
I NJEGA ĆE SUSJED ŠTEF DOHVATITI.
ANDRIJA:IDEMO SE MI IPAK MALO GRUDATI.
PAZIT ĆEMO NA PROZORE.
Grudaju se svi osim Jakova.
Trče oko snjegovića, guraju se,navlače i cikću.
Odjednom zastanu jer su primijetili da se Jakov ne zabavlja.
IVAN:JAKOVE!? PA ŠTO TI JE?
ANDRIJA: ŠTO SE DOGODILO?
MARINO:SIGURNO NIJE NIŠTA ŠTO SE NE BI MOGLO POPRAVITI.
JAKOV: NE MOŽE SE NE MOŽE SE POPRAVITI!
NITKO MI NE MOŽE POMOĆI. NITKO!
MARINO: MA DAJ!
NEMA TOGA ŠTO MARINO NE ZNA RIJEŠITI.
SAMO TI NAMA SVE LIJEPO ISPRIČAJ.
MIHAEL: BRZO UNUTRA!
(Ulaze svi unutra) (Dolaze pahuljice)
MIA: NIŠTA. SNJEGOVIĆ NIJE POMOGAO.
ŠTO ĆEMO SADA?
ENA: PA… JOŠ STIGNEMO NA ZABAVU KOD GOSPODINA MRAZA.
GOSPOĐA MRAZIĆ RADI KRASNE KOLAČE.
MIA: DOSTA. SAMO VAM JE DO ZABAVE.
ZAR STE ZABORAVILE ZAŠTO SMO DOŠLE?
LUCIJA: NISMO. MALO SMO PRETJERALE…
ISTINA.
JOSIPA: PITANJE JE ŠTO ĆEMO SADA UČINITI.
(trenutak razmišljaju i vrte se zamišljene po pozornici)
ENA: DRAGE MOJE…POVEST ĆEMO GA NA ZABAVU.
MALO PLESA, FANTE…I…
MIA: TO NE BI NIŠTA RIJEŠILO.
LUCIJA: DJEVOJKE! IMAM RJEŠENJE!
POZVAT ĆEMO GOSPODINA LEDA I GOSPODINA SNIJEGA.
MOŽDA ONI MOGU POMOĆI JAKOVU.
JOSIPA:BRAVO! SLAŽEM SE. IDEMO BRZO POSLATI PORUKU.
(Pahuljice otrče sa strane, nastane mir, i odjednom zajedno dolaze…)
SNIJEG: LEDENI, JESMO LI NA PRAVO MJESTO DOŠLI?
LED:TKO ZNA DRAGI MOJ PRIJATELJU.
KAKO SU NAM PAHULJICE OPISALE PUT MOGLI BISMO BITI U JAPANU.
JEDINO JE SIGURNO DA NISMO U PUSTINJI.
SNIJEG: PRESTAR SAM JA ZA TAKVA PUTOVANJA.
JEDNA FOTELJA BI MI DOBRO DOŠLA.
LED: NO, NO PRIJATELJU JOŠ JE PUNO ZIMA PRED VAMA.
LED: GDJE STE BRBLJAVICE MALE? ZAŠTO STE NAS ZVALE?
SNIJEG: BRZO, MALENE, BRZO. OH..OH..REUMA ME HVATA.
MIA:ZNATE….OVAKO JE BILO.
JAKOV JE DJEČAK KOJI ŽIVI U OVOJ KUĆI.
JAKO JE TUŽAN. RODITELJI SU MU OTIŠLI SU NA PUT,
I TAMO STE GOSPODINE SNIJEŽE POSLALI PUNO PAHULJICA.
ENA:…SVE STE ZALEDILI
JOSIPA:I NE MOGU SE VRATITI KUĆI,
JER ZRAKOPLOVI NE LETE.
ENA: JAKOV JE JAKO ŽALOSTAN, A DANAS JE BADNJAK…
LUCIJA: PA SMO MISLILE, AKO BI VI…MOGLI…MALO PRESTATI…
GOSPODIN SNIJEG: JOŠ BI I KOMANDIRALE…
TA MLADOST!
NI STRANE SVIJETA JOŠ NISTE NAUČILE.
G.LED: NO, DRAGI PRIJATELJU, MOŽDA SU U PRAVU.
ŽELE DOBRO.
A I VAMA BI DOBRO DOŠAO ODMOR.
ZAUSTAVIMO MALO PAHULJE I ODLEDIMO SVE.
SNIJEG: NO, DOBRO, DOBRO. UČINIMO TO, IPAK JE DANAS BADNJAK.
IAKO SE TAKO LIJEPO ZABAVLJAM KADA ZATVORIM ZRAČNE LUKE,…
NITKO SE NIKUDA NE ŽURI….
(Zamahnu svojim štapićem i rukama te svi odu sa scene)
(Iz kuće izlaze Jakov i prijatelji)
JAKOV: HVALA VAM ŠTO STE ME SASLUŠALI.
MALO MI JE LAKŠE, ALI JOŠ SAM TAKO TUŽAN.
IVAN: HAJDE, HAJDE…VIŠA SILA.
DOĆI ĆE SUTRA I SVE ĆE BITI SUPER.
MARINO:AKO U MEĐUVREMENU NE RAZBIJEŠ PROZOR, NARAVNO.
MIHAEL: DRUŠTVO, IDEMO BRZO!
ANDRIJA:MORAMO OKITITI BOR!
I POJESTI KOLAČE, NARAVNO.
(odjednom se iza njega pojavljuju tata i mama)
MAMA: ZLATO….(pozdravljaju se i grle)
JAKOV: MAMA! TATA!
KAKO MI JE DRAGO DA STE OVDJE!!
TATA:I NAMA, SINE NAŠ.
JAKOV:MISLIO SAM DA NEĆETE DOĆI, A VI STE OVDJE!
TATA: DA. BILO JE TO PRAVO ČUDO.
BILO JE STRAŠNO NEVRIJEME, A MI SMO STALNO MISLILI NA TEBE.
ALI, POMOĆI NIJE BILO…
MAMA:I ONDA ODJEDNOM.
KAO KADA BI ZAMAHNUO ČAROBNIM ŠTAPIĆEM
PRESTAO JE PADATI SNIJEG.
TATA: VJETAR JE POTPUNO STAO.
ZRAKOPLOV JE POLETIO.
DA, BILO JE TO PRAVO ČUDO.
JAKOV: GLAVNO JE DA STE SADA OVDJE.
IDEMO OKITITI BOR.
I PROBATI BAKINE KOLAČE.
MATIJA: TAKO SU MALE PAHULJICE POMOGLE DJAČAKU JAKOVU
DA I OVAJ BADNJAK PROTEKNE U MIRU, SREĆI,
OKRUŽEN SVOJOM OBITELJI.
ON NARAVNO NIKADA NIJE SAZNAO ZAŠTO JE TAKO ODJEDNOM
PRESTAO PADATI SNIJEG, I ZAŠTO SU PRESTALI
PUHATI LJUTI VJETROVI.
NO, MOŽDA JEDNOG DANA MEĐU MILIJUNIMA PAHULJA
UGLEDA BAŠ TE.
MOŽDA MU BAŠ SLETE NA OBRAZ.
MOŽDA IH I VI NEGDJE VIDITE.
A, KADA OLUJA IZNENADA STANE, MOŽDA SE UPRAVO TADA
GOSPODIN SNIJEG ODMARA I LIJEČI SVOJU REUMU,
A GOSPODIN LED PRIPRAVLJA NOVU ZABAVU
POKUŠAVAJUĆI ZADIVITI GOSPOĐU MRAZIĆ.
MOŽDA. NO, JEDNO JE SIGURNO,
I VELIKI I MALI VOLE OVE BLAGDANSKE DANE.
ČESTIT VAM BOŽIĆ I SRETNA NOVA GODINA!!
ONLINE - OFFLINE 